HARTIJE OD VREDNOSTI

 

Hartije od vrednosti (HoV) predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one HoV kod kojih postoji rizik ulaganja, koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U tom smislu hartije od vrednosti su akcije, obveznice itd. Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije), ili kreditnog (obveznice) aranžmana. One su predmet kupovine i prodaje na organizovanom, specijalizovanom tržištu kapitala, odnosno na tržištu novca. U širem smislu, hartijama od vrednosti smatraju se i instrumenti kredita i instrumenti plaćanja, kao što su čekovi, menice, konosmani, skladišnice i dr. Trgovanje hartijama od vrednosti obavlja se na berzi, koja predstavlja organizovano tržište HoV na kome ovlašćeni berzanski posrednici trguju određenim, standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred poznatim pravilima, a sve propraćeno standardizovanom dokumentacijom. Postoje tri osnovna uslova koje svaka hartija od vrednosti mora da ispuni:

  • da je u pisanoj formi
  • da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
  • da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti

U savremenom prometu, hartije od vrednosti mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaćanja, kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično. Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži pet elemenata: oznaku vrste, naziv i sedište njenog izdavaoca, tačno utvrđenu obavezu izdavača, mesto, datum i serijski broj izdavanja, potpis izdavaoca hartije od vrednosti. Prema načinu određivanja korisnika hartije razlikuju se hartije na ime, hartije od vrednosti po naredbi i hartije od vrednosti na donosioca. Kod hartija na ime korisnik isprave je izričito naveden po imenu, s tim što je isključeno prenošenje takve hartije putem indosamenta. Kod hartija od vrednosti po naredbi kao imalac prava pojavljuje se neko lice izričito označeno u samoj ispravi, ali je tom licu istovremeno data mogućnost da svojom naredbom odredi neko treće lice kao korisnika isprave. Kada su u pitanju hartije od vrednosti na donosioca, kod njih imalac prava tj. korisnik nije imenovan izričito, tako da se svaki imalac takve isprave smatra korisnikom hartije. Hartije na donosioca prenose se najlakše od svih hartija od vrednosti.

Najčešće korišćena podela hartija od vrednosti je prema kriterijumu ročnosti, jer je ona u skladu sa segmentima finansijskog tržišta. Sve hartije od vrednosti koje imaju rok dospeća do godinu dana smatraju se kratkoročnim, a sve hartije čiji je rok dospeća duži od godinu dana su dugoročne hartije od vrednosti.

Kratkoročne hartije od vrednosti su:

  • blagajnički zapisi (emituju banke)
  • komercijalni zapisi (emituju preduzeća)
  • državni zapisi (emituje država)
  • certifikati o depozitu (emituju banke)
  • finansijski derivati (fjučersi i opcije),terminski ugovori, izvedene hartije od vrednosti kojima se trguje isključivo na berzi.

Dugoročne hartije od vrednosti su :

  • akcije, koje emituju preduzeća ili banke;
  • obveznice, koje emituju preduzeća ili država.

U skladu sa time, finansijsko tržište takođe ima dva segmenta: tržište novca i tržište kapitala. Tržište novca je tržište kratkoročnih finansijskih sredstava na kojem se trguje kratkoročnim kreditima i kratkoročnim hartijama od vrednosti. Tržište kapitala je tržište dugoročnih  finansijskih sredstava na kojem su predmet trgovine dugoročni krediti i dugoročne hartije od vrednosti.